Možemo neprekidno da provodimo vreme sa Bogom, da razgovaramo sa Njim i da ga slušamo. Ovakvo zajedništvo sa Bogom donosi veliki mir.
DA LI ŽELITE DA SAZNATE VIŠE O TOME KAKO PROVODITI VREME SA BOGOM? AKO ŽELITE, POGLEDAJTE VIDEO I PROČITAJTE PRIČU KOJA SE NALAZI ISPOD.
Da li ste znali da možete da provodite vreme sa Bogom?
(prepričan događaj iz 1. knjige o carevima 19:9-18)
Ilija je skupljao snagu dok je vetar tako jako kidao planine da su se stene raspadale. Njegov očaj se u trenutku pretvorio u beznađe dok se hvatao za gromade oko sebe, pokušavajući da se uhvati za nešto čvrsto.
Samo par trenutaka ranije, Ilija je spavao u pećini iza njega, sam i izmoren nakon četrdesetodnevnog bežanja u pokušaju da spasi svoj život. Tokom noći, jedan glas je prekinuo njegov umorni san. Ilija je poznavao taj glas. Slušao ga je mnogo puta ranije. To je bio glas Svemogućeg Boga. Kada bi Bog razgovarao sa Ilijom, ponekad bi mu davao reči koje je trebalo da prenese drugima – vladarima ili carevima. Ovog puta, Gospod mu je postavio jednostavno pitanje: „Šta radiš ovde, Ilija”?
Istog trenutka, Ilijine grudi su se ispunile očajem i nečim poput zbunjenosti i uznemirenosti. Dok je tako ležao, jedva otvorenih očiju, prošaputao je Gospodu: „Bio sam silno revnostan za tebe, Boga nad vojskama. Izraelci su odbacili tvoj Savez, porušili tvoje žrtvenike i mačem pobili tvoje proroke. Samo sam ja ostao, a oni i mene hoće da ubiju”.
Gospod je rekao Iliji da stane na goru dok On bude prolazio.
Ilija je tako stajao, umoran i iscrpljen, skupljajući snagu kako bi se održao na silnim vihorom koji je išao pred Bogom. Međutim, Ilija nije pronašao Boga u vihoru. Skupio je snagu i čekao da se vetar umiri.
U tom trenutku, zemlja je počela da podrhtava i da se trese pod Ilijinim nogama. Preplavio ga je snažan zvuk ječanja stena koje su se lomile i njihale u zemlji pod njim. Zemlja se tresla pred Bogom! Ali, Ilija nije pronašao Boga u zemljotresu.
Potom je izbila velika vatra, osvetljavajući srušene planinske stene na tlu oko njega i pećinu iza. Stajao je tako zadivljen dok se toplina narandžastog sjaja približavala njegovoj koži. Silna vatra je plamtela pred Bogom. Ali, Ilija nije pronašao Boga u vatri.
Kada se rasplamtela vatra pretvorila u žar, a potom iščezla, do Ilije je dopro blag i tihi šapat.
Ilija je brzo prevukao ogrtač preko lica i povukao se do ulaza u pećinu. To je bio blagi i tihi glas Gospoda. „Dakle Ilija, sada mi reci, šta radiš ovde”?
I tako je Ilija objasnio Gospodu situaciju. Gospod ga je saslušao i počeo da mu daje dodatna uputstva. Nije sva nada bila izgubljena. Bog je, u svojoj milosti. dao Iliji svrhu i podsetio ga na svoju moć.
U Psalmu 34:4, David kaže: „Tražio sam Gospoda, i on me uslišio – izbavio me od svih mojih strahova”.
Po Božijoj blagodati, mi smo ljudi, koji poput Davida i Ilije, provode vreme sa Njim i razgovaraju sa Njim i u tome nalazimo veliki mir kada smo suočeni sa svojim strahovima.
Da li želite da se oslobodite svih svojih strahova? .
